Tekst profesora Sava Pekovića o mom radu:
U Zoraninim radovima različiti tokovi se spajaju u istom delu u istom trenutku;
naizmenični, često isprepleteni pokreti koji razgraničavaju smisao slike, koja nikad
nije manihejska, to jest, nije običan prikaz.
Zorana barata sa dubinskim sastavom psihe i i klizavim neodređenim stazama podsvesti. Ona na svojim radovima prikazuje polje i okvir u kome se odvijaju vizuelne parabole. Na tom prostoru se maksimalno ispoljava razum i delovanje nagona.
Već možemo govoriti o Zoraninom rukopisu, koji je pun moralne strogosti, kao da proizilazi iz večitog nezadovoljstva postignutim. Zato ona ide iz rada u rad, na polje neprekidnog rada, na stalnu razradu sačinjenu od veoma preciznih delovanja ruku i uma. Ona se ne prepušta konačnom rezultatu. Zorana zna da umetničko prikazivanje se može postići samo ako se zna razlika između sposobnosti da se zabeleži vidljivi svet isposobnost da se prikaže nevidljivi svet. Za to je potreban napor, sistemska primena
tehnike, koja dovodi do pojava koje su izvan običnog opažanja.
Zorani je oblikovanje dela važnije od same forme. Jer ono pokazuje neprekidni hod umetnika po čitavom delu.
Savo Peković
