ŠANAC – specifično poljsko utvrđenje u službi defanzivnog borbenog sredstva, napravljen od zemlje.
Njegova osnovna funkcija je da zakloni pešadiju koja koristi vatreno oružje.
U brdima, gde je protivnik teško mogao da napadne, nastajali su šančevi. Bila sam meta i bila sam napadač.
Bila sam na svojoj zemlji i osećala miris svoje trave. Bila sam posesivna.
U blizini dijafragme, zgusnut od Sunca, šelak.
Nešto kao crna rupa, materica, fetus. Život i kraj života u jednom.
Pogled kroz crvenu tkaninu u Sunce, delovao je kao jedina stvar koju sam sposobna da učinim u tom trenu.
Pogled ka nebu ili u delove šume, za mene je to isto u slučaju da gledam odozdo.
Prostor za skupljene šake,otvorene oci, dodir koji ne sme da pređe granicu prisutva, dve suze, jedan pokret jezika, sitne niti crvene tkanine, štit.
Otpuštam proleće, datum je jedan i cetiri, a maj je.
Maj je mesec odlaska.
Setim se krvi, voda postaje crvena, vrti mi se u glavi, ovde se pucalo.
Ljudi su padali, možda ih je bolelo baš tu.
Zato me možete posmatrati odozgo, hrabro. Svi delimo ove parčiće, jednako je.
Konačno sam u čauri, Sunce dodiruje moje čelo. Konačno – nema te.
Ako postanem prah, ja cu se sjediniti, zemlja.
